Telo evropskih regulatora za elektronske komunikacije (Body of European Regulators for Electronic Communications – BEREC) zabrinuto je zbog uticaja određenih nacionalnih zakonodavnih inicijativa na efikasnost regulatornog tela za oblast elektronskih komunikacija u obavljanju regulatornih funkcija i, samim tim, na njegovu nezavisnost.

Prema evropskom pravu, zemlje članice su dužne da obezbede da zadatke dodeljene nacionalnim regulatornim telima obavljaju kompetentna tela, kao i da nacionalna regulatorna tela raspolažu odgovarajućim resursima, kako finansijskim tako i ljudskim, za obavljanje pomenutih zadataka. Osim toga, zemlje članice su dužne da garantuju nezavisnost nacionalnih regulatornih telatako što će obezbediti da regulator bude pravno i funkcionalno nezavisan od učesnika na tržištu. 2009. godine, evropski zakonodavac je čak ojačao ovaj strukturni uslov uvođenjem dodatnih instrumenata, da bi se obezbedila nezavisnost nacionalnih regulatornih tela kako od učesnika na tržištu, tako i od svih nacionalnih institucija, time pokazavši da je ovaj prerogativ od suštinskog značaja u obezbeđivanju efikasne primene regulatornog okvira. Iako regulatorni okvir priznaje legitimitet nazora aktivnosti nacionalnih regulatornih tela u skladu sa nacionalnim ustavnim pravom, član 3.3a Okvirne direktive izričito zabranjuje da nacionalna regulatorna tela traže ili primaju instrukcije u vezi sa svojim regulatornim zadacima od nekog drugog tela.

BEREC stoga sa velikom zabrinutošću uočava da se u nekim državama članicama javljaju inicijative čiji bi rezultat bio oduzimanje nadležnosti nacionalnim regulatornim telima u jednom delu regulatornih zadataka koji postaju direktne funkcije Vlade.

Ovaj zabrinjavajući trend, u suprotnosti sa slovom i duhom direktiva koje se odnose na ovaj sektor, ugrožava rezultate koje su nezavisni regulatori, primenom aktuelnog institucionalnog okvira, postigli na polju unapređenja konkurencije i zaštite korisnika na tržištima elektronskih komunikacija.

Svakako, oduzimanje i urušavanje sektorskih nadležnosti nacionalnih regulatornih tela, kao i zadiranje u iste, neminovno bi umanjilo sposobnost regulatora da adekvatno reaguju na probleme u vezi sa konkurencijom koji se jave na regulisanim tržištima, time ugrožavajući investicije u ovom sektoru, kao i interes evropskih građana. Ovo bi ugrozilo rezultate koje su nacionalna regulatorna tela ostvarila, bilo samostalno, bilo zajednički kroz BEREC, u sferi harmonizovaneprimene regulatornog okvira, doprinoseći jačanju unutrašnjeg tržišta.

Kao što je gore navedeno, regulatorni okvir izričito prepoznaje kao suštinski uslov za garantovanje nezavisnosti nacionalnih regulatornih tela postojanje adekvatnih finansijskih i ljudskih resursa, koji treba da omoguće obavljanje poslova dodeljenih na osnovu Okvira. Evropski zakonodavac je, i te kako, uvideo da se nezavisno regulisanje može garantovati samo ako nacionalna regulatorna tela raspolažu adekvatnim instrumentima za rad.

BEREC veruje da operativna, organizaciona i budžetska autonomija nacionalnih regulatornih tela, uključujući i sposobnost da angažuju i zadrže kvalifikovano osoblje radi obavljanja složenih, tehničkih i osetljivih zadataka koji su im dodeljeni, apsolutno mora biti očuvana. BEREC takođe uviđa da države članice, u svetlu trenutnih ekonomskih uslova, moraju da primene određene mere na državnu upravu, te da nacionalna regulatorna tela, kao nosioci javnih ovlašćenja, ne treba da budu izuzeti. Međutim, fiskalne i organizacione mere treba da obezbede da sposobnost nezavisnih regulatornih tela da efikasno regulišu tržište elektronskih komunikacija, u skladu sa ciljevima zagarantovanim regulatornim okvirom, ne bude umanjena.