Ukupan prihod ostvaren na tržištu elektronskih komunikacija Republike Srbije u 2018. godini iznosi oko 198,7 milijardi dinara, što je za 3,9% više u odnosu na prethodnu godinu. U bruto domaćem proizvodu Srbije prihodi od elektronskih komunikacija su u 2018. godini imali udeo od 3,9%. Najveći deo u ukupnim prihodima ostvaren je, kao i prethodnih godina, od pružanja usluge mobilne telefonije, i on čini 58,2% ukupnih prihoda (115,6 milijardi dinara).

Ukupne investicije u sektoru elektronskih komunikacija u 2018. godini, koje iznose 41,7 milijardi dinara, ostvarile su povećanje od 27% u odnosu na 2017. godinu. Dve trećine ukupnih investicija utrošeno je u mobilnu (17 milijardi dinara) i fiksnu mrežu (11,1 milijardi dinara).

Broj korisnika mobilne mreže i dalje premašuje ukupan broj stanovnika, iako beleži manji pad (od oko 2,2% u odnosu na 2017). U 2018. godini na 100 stanovnikabilo je 120 korisnika mobilne telefonije, umesto 122 koliko ih je bilo u 2017. Uprkos smanjenju ukupnog broja korisnika u poslednje tri godine, količina odlaznog govornog saobraćaja u minutima ipak raste, pa je tako u 2018. godini zabeleženo povećanje od 6,3% u odnosu na prethodnu godinu. Tokom protekle godine svaki korisnik mobilnog telefona je u proseku dnevno razgovarao oko 5 minuta i 24 sekunde. S druge strane, broj poslatih poruka i dalje sledi opadajući trend sa oko 2 poruke dnevno po korisniku (smanjenje od 7,6%).

Fiksna telefonija takođe beleži pad broja pretplatnika, pa je tako u 2018. godini tek 79,5% domaćinstava imalo fiksni telefon.

Tržište širokopojasnog pristupa Internetu u Srbiji je u proteklom periodu karakterisao značajan rast, koji se nastavio i u 2018. godini. Prihodi od pružanja usluga fiksnog širokopojasnog pristupa Internetu su u odnosu na 2017. godinu povećani za 8,3%. Osim ukupnog broja korisnika, došlo je i do promene strukture Internet paketa u smislu povećanja broja paketa većih brzina. Ukupan broj pretplatnika fiksnog širokopojasnog pristupa Internetu je u 2018. godini iznosio 1,55 miliona i zabeležio je rast od 4,7% u odnosu na prethodnu godinu. I dalje se za pristup Internetu najviše upotrebljavaju mobilni telefoni, što je rezultiralo porastom broja korisnika usluge mobilnog Interneta od 10,7%. Povećanje broja korisnika je uslovilo i povećanje obima Internet saobraćaja, koji se udvostručio u odnosu na prethodnu godinu i u 2018.g odinije iznosio skoro 218 miliona GB na godišnjem nivou. Građani su Internet najviše koristliza traženje informacija o robi i uslugama (76,8%) i gledanje video sadržaja sa Internet servisa za razmenu kao što su YouTube, Flickr, Picasa (76,3%), kao i za društvene mreže poput Facebooka i Twitera (70,3%).

Ukupan broj pretplatnika usluge distribucije medijskih sadržaja je u godini za nama iznosio 1,88 miliona i povećan je u odnosu na 2017. za 10,6%, najviše zahvaljujući porastu pretplatnika usluga distribucije medijskih sadržaja preko kablovske distributivne mreže. Najveće učešće u 2018. godini u ukupnim prihodima od distribucije medijskih sadržaja imaju prihodi od KDS-a, u visini od 63%, koji su porasli za 7% u odnosu na prethodnu godinu. Na 100 domaćinstava bio je 75 pretplatnika distribucije medijskih sadržaja.

Tokom prethodne godine procenat prigovora korisnika na kvalitet elektronskih komunikacionih usluga je u proseku bio manji od 10% za sve vrste usluga. Najveći procenat prigovora (9%) odnosio se na kvalitet usluge širokopojasnog pristupa Internetu. Aplikacija RATEL NetTest, koja omogućava merenje kvaliteta Internet usluga, unapređena je prošle godine, tako da su sada svi rezultati merenja otvoreni i javno dostupni krajnim korisnicima. Prednost ove funkcionalnosti ogleda se u tome što sada uvidom u rezultate merenja na dovoljno velikom broju uzoraka u određenoj oblasti, krajnji korisnik može imati informaciju o kvalitetu mreža operatora na posmatranoj lokaciji.

Kada su poštanske usluge u pitanju, iako je na nivou Evropske unije već dugi niz godina prisutan trend smanjenja, u Republici Srbiji se beleži rast broja poštanskih usluga za 1% već drugu godinu zaredom. U proseku, u 2018. godini uručena je 131 poštanska pošiljka po domaćinstvu, odnosno 45 poštanskih pošiljaka po stanovniku. Poštanska delatnost ostvarila je prihod od poštanskih pošiljaka od oko 20 milijardi dinara, što je približno 0,4% projektovanog BDP-a. Iako je univerzalna poštanska usluga (sa 89,1%) dominantna u ukupnom obimu obavljenih poštanskih usluga, ona ostvaruje manji prihod od komercijalnih usluga (preko 55%). Prihod od univerzalne poštanske usluge je porastao za 3,3%, dok prihod od komercijalnih usluga kontinuirano raste, te trenutna stopa rasta iznosi približno 13%.