INTERVJU Vladica Tintor, direktor RATEL-a za “Blic Biznis”

"5G tehnologija je možda i pogrešan termin, jer ona predstavlja POTPUNO NOVU DIMENZIJU"

U NTP Beograd je 22. juna puštena u rad prva 5G bazna stanica u Srbiji. Kada očekujete da će nova generacija mobilnog interneta zaživeti, odnosno kada će se 5G mreža pojaviti u komercijalnoj upotrebi?

- Peta generacija mobilne telefonije nije za sada u komercijalnoj primeni u velikom broju zemalja. Govorimo o malom broju područja u Sjedinjenim Američkim Državama, o nekim manjim geografskim područjima na Dalekom istoku, i uglavnom se ti servisi baziraju na unapređenju 4G tehnologije. Međutim , 5G tehnologija je možda i pogrešan marketinški termin, pošto se intuitivno podrazumeva da ako smo imali 2G, 3G i 4G, ova 5G je prirodno unapređenje dosadašnjih tehnologija. Ona to i jeste, ali sa komercijalnog aspekta ono što pruža 5G tehnologija predstavlja jednu sasvim novu dimenziju, i komercijalna primena tih mogućnosti još nije viđena.

Sa te strane, ni evropske zemlje, a ni mi u Srbiji, nemamo planove za ovu, pa čak ni za sledeću godinu što se tiče komercijalne primene 5G tehnologije. Mislimo da je možda 2021. godina trenutak kada bi moglo realno da se razmišlja o komercijalnom pružanju usluga 5G tehnologije.

Šta je sve potrebno uraditi pre toga, što se tiče infrastrukture?

- Pošto 5G tehnologija podrazumeva velike kapacitete, da bi se oni obezbedili potrebna je gusta mreža baznih stanica, a takođe je neophodno da te bazne stanice budu povezane optičkim vlaknima. Trenutno njihov raspored nije toliko gust, a povezivanje je moguća radio-relejnim linkovima. 5G će postaviti razvoj optičke mreže kao preduslov.

Gusta mreža baznih stanica je pokrenula i jednu građansku inicijativu u celom svetu, po pitanju zračenja. Naravno, laž bi bila reći da bazna stanica ne zrači, jer da ne zrači ne bismo imali nikakav signal! Ipak, treba imati u vidu inženjersku stranu koja možda ne deluje logično, ali - što je mreža baznih stanica gušća, to je njihova snaga manja.

Takođe, što se tiče Srbije, bar u nekoj bliskoj budućnosti, koristiće se uglavnom frekvencije koje se već koriste za mobilnu telefoniju. Mi u RATEL-u smo razgovarali sa Naučno-tehnološkim parkom Beograd da tamo postavimo jedan naš senzor koji bi merio zračenje prve komercijalne 5G bazne stanice, pošto ne postoje još uvek precizna merenja 5G tehnologije. To bi trebalo da uveri ljude da ne postoji opasnost od dodatnog zračenja, a napomenuo bih samo, kada već govorimo o tome, i da su naši propisi mnogo stroži od evropskih po pitanju zračenja.

Koji su preduslovi kada je reč o regulativi?

- Potrebno je prvo regulatorno pripremiti svu dokumentaciju. Pre svega, to je dokument koji se zove Plan namene radiofrekvencijskog spektra i njega donosi Vlada Republike Srbije, a predlog inicira RATEL. Mi smo taj dokument pripremili i on je trenutno na razmatranju u Ministarstvu telekomunikacija, verujemo da će u narednom periodu biti na Vladi. Ovaj Plan generalno definiše koja je konkretna namena određenih frekvencijskih opsega. Tih opsega ima jako mnogo, ali ono što je komercijalno najinteresantnije jesu izmene koje će se raditi na 700 MHz i na 3,5 GHz i na nekim drugim opsezima, upravo zato da bi se omogućilo da se u narednom periodu raspiše tender, odnosno aukcija za nove frekvencije.

Kada očekujete da bi mogao da bude raspisan tender za prodaju oslobođenog dela frekvencijskog spektra koji je neophodan za uvođenje 5G tehnologije?

- Posle usvajanja ovog dokumenta sledi od strane Ministarstva izrada pravilnika o minimalnim uslovima za aukciju koji će definisati ko će moći da se javi na tender i pod kojim uslovima, kao i koje će mu biti obaveze i vremenski rokovi. Nakon toga RATEL raspisuje javni oglas i u skladu sa uslovima propisanim u pravilniku procenjujemo koji je najpovoljniji aukcijski model.

Trenutno sa ETF-om radimo jednu studiju, jer nam treba optimalni model aukcije koji će da donese maksimalni mogući prihod za budžet, a s druge strane da budućim operatorima 5G tehnologije ostavi dovoljno sredstava za investicije. S treće strane, moramo da animiramo privredu upravo za tu posebnu komponentu 5G tehnologije, da pojasnimo svi šta je benefit ovih mreža koje privreda može da iskoristi.

Sa dodelom dozvola stiču se uslovi za komercijalno puštanje usluge i verujem da će ta završna faza biti 2021. godine.

Ko će sve moći da konkuriše?

- 5G aukcije su posebno interesantne za one koji nisu tradicionalni mobilni operatori i imamo slučajeve da su neke zemlje otvorile regionalne licence, na primer za lokalne samouprave. Tako neki veliki grad koji želi da napravi Smart City projekat može da se odluči na kompletno zaokruženu priču, pa želi da ima i svoje frekvencije, da postavi svoje bazne stanice i preko njih pruža javno dostupne servise za građane - javno osvetljenje, parking, komunalne delatnosti...

To mogu da budu i velika industrijska postrojenja koja žele za neki svoj region da imaju svoje frekvencije, kao i IT kompanije, jer su autori servisa koji će se pružati putem 5G tehnologije upravo one i ovako mogu da ostvare neku vertikalnu integraciju.

Očekuje se da će 5G tehnologiju najveću primenu imati u automatizaciji i kontroli proizvodnih procesa, medicini, komunalnim uslugama, poljoprivrednoj i automobilskoj industriji. Gde bi još mogla da se primeni nova tehnologija?

- Smart City je aktuelna priča koja će se vrlo brzo razvijati, a za našu državu će sigurno biti vrlo interesantno i pitanje poljoprivrede – na primer, postavljanje senzorske mreže po Vojvodini, koja će međusobno da komunicira sa senzorima RHMZ. Neka budućnost su i automobili bez vozača, iako je verovatno rano da sada o tome pričamo, a tu je i sve ono što obuhvata Internet of Things, Smart Home i slično.

Zašto je 5G tehnologija različita od ostalih? Ona predstavlja infrastrukuturu za milione i milijarde raznih senzora koji međusobno komuniciraju. Revolucionarna je zato što praktično ne postoji kašnjenje i zato je zanimljiva i primena u medicini, kod operacija na daljinu, lekarskih pregleda na daljinu... Ne možemo ni da zamislimo gde će sve biti moguća primena i to ostavlja mogućnost za čitav spektar ideja.

Da li je naše tržište spremno?

- Mi ne treba da trčimo trku u smislu da budemo prvi ili među prvih 10 sa primenom 5G tehnologije. Mislim da treba da sačekamo trenutak da privreda i građani budu spremni da to prihvate, jer ćemo u suprotnom imati situaciju aukcije koja će doneti veliki novac, imaćemo velike investicije, pred operatore će se staviti značajni uslovi, a s druge strane neće imati neki dodatni profit iz koga bi vratili te investicije. Zato je mnogo bitnije da svi radimo na tome da svako prepozna benefit u 5G tehnologiji i onda će to prosto biti jedna win-win situacija.

Koji su glavni izazovi, za korisnike i operatore?

- Imaćemo veliki izazov za društvo iz sociološkog aspekta, što se tiče postavljanja novih baznih stanica, jer je tu prisutan strah građana. To može da se reši edukacijom, kampanjom, merenjem i RATEL ima projekat u 11 gradova koji je zapravo naša društveno odgovorna kampanja. Naš target su bolnice, škole, gde postavljamo svoj senzor koji meri 24 sata i merenja su u realnom vremenu dostupna preko portala. Tako ljudi koji vode decu u školu mogu da vide koliki su iznosi, koliko su jaka ta polja i koje su referentne vrednosti propisane našim standardima.

Želimo da pomognemo sektoru u toj edukaciji, a otvoreni smo i za druge da nam se pridruže, pre svega lokalne samouprave.

Postoji za operatore i globalni izazov konkurencije proizvođača opreme zato što trenutno 5G bazne stanice proizvode Ericsson i Huawei.

ZAKON O BROADBAND-u

Ministar Ljajić je najavio i donošenje Zakona o broadband-u. Kada bismo mogli očekivati ovaj propis, zašto je on značajan i šta će sve njime biti obuhvaćeno?

- Neke zemlje su donele Zakon o broadband-u, a neke nisu. To nije obaveza, već procena države da li bi taj zakon ubrzao razvoj telekomunikacija ili ne. Ovaj zakon podrazumeva da se postojeća infrastruktura, koja nije inicijalno građena za potrebe telekomunikacija, iskoristi za telekomunikacije i pojeftini razvoj. To su, na primer, elektroenergetski stubovi, saobraćajna infrastruktura, komunalna podzemna – cevi za gas, vodu...