current-image

  • О Регулатору
    • Статут
    • Организациона структура
    • Савет
    • Руководство
    • Информатор
    • Извештаји о раду
    • Финансијски план
    • Финансијски извештаји
    • Планови рада
    • Међународна сарадња
    • Често постављена питања
      • Општа питања
      • VAS услуге
      • Радиофреквенцијски (РФ) спектар
    • Корисни линкови
  • Електронске комуникације
    • Регулатива - Електронске комуникације
      • Закони - Електронске комуникације
      • Подзаконски акти - Електронске комуникације
      • План намене и планови расподеле
      • План нумерације
      • Координациони споразуми
      • Стратегије, студије и смернице
      • Остала општа акта
    • Тржиште
      • Анализе тржишта
        • Велепродајно тржиште средишњег приступа
        • Велепродајно тржиште терминације позива у мобилној мрежи
        • Остала тржишта
          • Велепродајно тржиште висококвалитетног приступа
          • Велепродајно тржиште оригинације позива у фиксној мрежи
          • Малопродајно тржиште приступа фиксној мрежи
          • Малопродајно тржиште дистрибуције медијских садржаја
          • Малопродајно тржиште јавно доступне фиксне телефонске услуге
        • Одлуке о одређивању релевантних тржишта и закључци о усвајању извештаја
        • Велепродајно тржиште терминације позива у фиксној мрежи
        • Велепродајно тржиште локалног приступа елементима мреже
      • Стандардне понуде
      • Мишљења ревизора
      • WACC студије - Електронске комуникације
      • Годишњи прегледи тржишта
      • Квартални прегледи тржишта
      • Регулација цена везаних услуга
    • Радиофреквенцијски спектар
      • Радио-комуникације
        • Радио-дифузија
        • Дигитална телевизија DVB-T2
        • Дигитални радио T-DAB+
        • Аналогни радио FM
        • Радио-станице у јавној мобилној комуникационој мрежи
        • Радио-станице у приватној мобилној комуникационој мрежи
        • Радио-станице на броду и другом пловилу
        • Радио-станице на ваздухоплову
        • Радио-станице на локомотиви
        • Фиксне радио-комуникације
        • Сателитске радио-комуникације
          • Фиксне сателитске везе
          • Мобилне сателитске везе
          • SNG
        • Аматерска радио-служба
          • Радиоаматерска лиценца
          • Дозвола за радиоаматерску станицу
          • CEPT и HAREC
          • Страни држављани
        • Радиодетерминацијска служба
        • Јавне комуникационе мреже
        • Приватне комуникационе мреже
        • Уређаји кратког домета (SRD)
        • Oпрема за производњу програма и организацију специјалних догађаја
          • PMSE
          • PMR
      • Коришћење радиофреквенцијског спектра
        • Дозволе за коришћење радиофреквенцијског спектра
        • Коришћење радиофреквенцијског спектра по режиму општег овлашћења
        • Коришћење радиофреквенцијског спектра за посебне намене
      • Евидентирање коришћења радиофреквенцијског спектра
      • Контрола радиофреквенцијског спектра
        • Галерија слика
          • Даљински управљане контролно-мерне станице
          • Компактне даљински управљане мерне станице
          • Контролно-мерни центри
          • Мерна возила
          • Сензорске станице
          • Преносна опрема
      • Технички преглед радио-станица
      • Пријава сметњи
      • База података о коришћењу радиофреквенцијског спектра
      • Упутства и обрасци
        • Упутства и обрасци за дозволе за коришћење радиофреквенцијског спектра
        • Обрасци и упутство за подношење пријава за евидентирање радио-станицe у радиофреквенцијским опсезима који се користе по режиму општег овлашћења
        • Упутства за технички преглед радио-станица
        • Листа ангажованих лица
        • Техничко упутство о поступању приликом издавања појединачне дозволе за коришћење радио-фреквенција за VHF FM радио-дифузне станице и коришћење система радио података – RDS
        • Упутства за израду пројектне документације
    • Мреже и услуге
      • За кориснике
        • Контрола квалитета услуга
        • Нумерација
        • Пренос броја
        • Универзални сервис
        • Роминг
        • Алати за кориснике
        • Географски преглед распрострањености широкопојасних мрежа
        • Отворени приступ интернету
        • Безбедност и интегритет јавних комуникационих мрежа и услуга
      • За операторе и пружаоце услуга
        • Упутства, обрасци и извештаји
          • Обавештење о обављању делатности електронских комуникација
          • Захтев за издавање нумерације
          • Упутство за међународно повезивање
          • Извештаји које достављају оператори и пружаоци услуга
          • Годишњи извештаји о параметрирма квалитета
          • Упитници са листом индикатора
            • Годишњи извештаји - технички део
            • Годишњи извештаји - финансијски део
          • Квартални извештаји
        • Годишње накнаде
          • Накнаде за обављање делатности електронских комуникација
          • Накнаде за коришћење нумерације
        • Kонтрола квалитета услуга оператора и пружаоца услуга
        • Стручни надзор оператора и пружаоца услуга
        • Нумерација за пружаоце услуга
        • Пренос броја за пружаоце услуга
        • Универзални сервис за пружаоце услуга
        • Инфраструктура за заједничко коришћење
        • Географски преглед распрострањености широкопојасних мрежа за операторе
        • Отворени приступ интернету пружалаца услуга
        • Безбедност и интегритет јавних комуникационих мрежа и услуга за операторе
      • Радио-опрема
  • Поштанске услуге
    • Регулатива
      • Закон о поштанским услугама
      • Подзаконски акти
      • Међународна акта
      • Стратегије - поштанске услуге
    • Регистар - поштанске услуге
    • Општи услови и Ценовници за обављање поштанских услуга
      • Ценовници за обављање поштанских услуга
        • Цене поштанских услуга за унутрашњи саобраћај
        • Ценовник поштанских услуга за међународни саобраћај
      • Општи услови за обављање поштанских услуга
    • За кориснике поштанских услуга
      • Цене услуга поштанских оператера
      • Приговори корисника поштанских услуга
    • Зa поштанске операторе
      • Издавање дозвола за обављање поштанских услуга и обрасци
      • Накнаде за обављање поштанских услуга
      • Обрасци за достављање статистичких података оператора
      • Подношење извештаја
    • Универзална поштанска услуга
      • Регулаторни извештаји
      • WACC студије
      • Резултати независног мерења нерегистрованих писмоносних пошиљака
    • Тржиште поштанских услуга
      • Квартални подаци – поштанске услуге
      • Студије и истраживања
      • Годишњи преглед тржишта
    • Честа питања и одговори
    • Иновације и информације
  • Информациона безбедност
    • Закони - Информациона безбедност
    • Подзаконски акти - Информациона безбедност
    • Стратегије, студије и смернице из области информационе безбедности
  • Контакт
  • Корисни линкови
  • Приговори на рад оператора
  • О Регулатору
  • Новости
  • Контакт
  • Приговори на рад оператора
  • Регистар

Претрага

5G технологија је можда и погрешан термин, јер она представља ПОТПУНО НОВУ ДИМЕНЗИЈУ

Рател / Новости / 5G технологија је можда и погрешан термин, јер она представља ПОТПУНО НОВУ ДИМЕНЗИЈУ

Новости

  • О Регулатору
  • Новости
  • Контакт

12.08.2019.

5G технологија је можда и погрешан термин, јер она представља ПОТПУНО НОВУ ДИМЕНЗИЈУ

ИНТЕРВЈУ Владица Тинтор, директор РАТЕЛ-а за “Блиц Бизнис”

"5G технологија је можда и погрешан термин, јер она представља ПОТПУНО НОВУ ДИМЕНЗИЈУ"

У НТП Београд је 22. јуна пуштена у рад прва 5G базна станица у Србији. Када очекујете да ће нова генерација мобилног интернета заживети, односно када ће се 5G мрежа појавити у комерцијалној употреби?

- Пета генерација мобилне телефоније није за сада у комерцијалној примени у великом броју земаља. Говоримо о малом броју подручја у Сједињеним Америчким Државама, о неким мањим географским подручјима на Далеком истоку, и углавном се ти сервиси базирају на унапређењу 4G технологије. Међутим , 5G технологија је можда и погрешан маркетиншки термин, пошто се интуитивно подразумева да ако смо имали 2G, 3G и 4G, ова 5G је природно унапређење досадашњих технологија. Она то и јесте, али са комерцијалног аспекта оно што пружа 5G технологија представља једну сасвим нову димензију, и комерцијална примена тих могућности још није виђена.

Са те стране, ни европске земље, а ни ми у Србији, немамо планове за ову, па чак ни за следећу годину што се тиче комерцијалне примене 5G технологије. Мислимо да је можда 2021. година тренутак када би могло реално да се размишља о комерцијалном пружању услуга 5G технологије.

Шта је све потребно урадити пре тога, што се тиче инфраструктуре?

- Пошто 5G технологија подразумева велике капацитете, да би се они обезбедили потребна је густа мрежа базних станица, а такође је неопходно да те базне станице буду повезане оптичким влакнима. Тренутно њихов распоред није толико густ, а повезивање је могућа радио-релејним линковима. 5G ће поставити развој оптичке мреже као предуслов.

Густа мрежа базних станица је покренула и једну грађанску иницијативу у целом свету, по питању зрачења. Наравно, лаж би била рећи да базна станица не зрачи, јер да не зрачи не бисмо имали никакав сигнал! Ипак, треба имати у виду инжењерску страну која можда не делује логично, али - што је мрежа базних станица гушћа, то је њихова снага мања.

Такође, што се тиче Србије, бар у некој блиској будућности, користиће се углавном фреквенције које се већ користе за мобилну телефонију. Ми у РАТЕЛ-у смо разговарали са Научно-технолошким парком Београд да тамо поставимо један наш сензор који би мерио зрачење прве комерцијалне 5G базне станице, пошто не постоје још увек прецизна мерења 5G технологије. То би требало да увери људе да не постоји опасност од додатног зрачења, а напоменуо бих само, када већ говоримо о томе, и да су наши прописи много строжи од европских по питању зрачења.

Који су предуслови када је реч о регулативи?

- Потребно је прво регулаторно припремити сву документацију. Пре свега, то је документ који се зове План намене радиофреквенцијског спектра и њега доноси Влада Републике Србије, а предлог иницира РАТЕЛ. Ми смо тај документ припремили и он је тренутно на разматрању у Министарству телекомуникација, верујемо да ће у наредном периоду бити на Влади. Овај План генерално дефинише која је конкретна намена одређених фреквенцијских опсега. Тих опсега има јако много, али оно што је комерцијално најинтересантније јесу измене које ће се радити на 700 MHz и на 3,5 GHz и на неким другим опсезима, управо зато да би се омогућило да се у наредном периоду распише тендер, односно аукција за нове фреквенције.

Када очекујете да би могао да буде расписан тендер за продају ослобођеног дела фреквенцијског спектра који је неопходан за увођење 5G технологије?

- После усвајања овог документа следи од стране Министарства израда правилника о минималним условима за аукцију који ће дефинисати ко ће моћи да се јави на тендер и под којим условима, као и које ће му бити обавезе и временски рокови. Након тога РАТЕЛ расписује јавни оглас и у складу са условима прописаним у правилнику процењујемо који је најповољнији аукцијски модел.

Тренутно са ЕТФ-ом радимо једну студију, јер нам треба оптимални модел аукције који ће да донесе максимални могући приход за буџет, а с друге стране да будућим операторима 5G технологије остави довољно средстава за инвестиције. С треће стране, морамо да анимирамо привреду управо за ту посебну компоненту 5G технологије, да појаснимо сви шта је бенефит ових мрежа које привреда може да искористи.

Са доделом дозвола стичу се услови за комерцијално пуштање услуге и верујем да ће та завршна фаза бити 2021. године.

Ко ће све моћи да конкурише?

- 5G аукције су посебно интересантне за оне који нису традиционални мобилни оператори и имамо случајеве да су неке земље отвориле регионалне лиценце, на пример за локалне самоуправе. Тако неки велики град који жели да направи Smart City пројекат може да се одлучи на комплетно заокружену причу, па жели да има и своје фреквенције, да постави своје базне станице и преко њих пружа јавно доступне сервисе за грађане - јавно осветљење, паркинг, комуналне делатности...

То могу да буду и велика индустријска постројења која желе за неки свој регион да имају своје фреквенције, као и ИТ компаније, јер су аутори сервиса који ће се пружати путем 5G технологије управо оне и овако могу да остваре неку вертикалну интеграцију.

Очекује се да ће 5G технологију највећу примену имати у аутоматизацији и контроли производних процеса, медицини, комуналним услугама, пољопривредној и аутомобилској индустрији. Где би још могла да се примени нова технологија?

- Smart City је актуелна прича која ће се врло брзо развијати, а за нашу државу ће сигурно бити врло интересантно и питање пољопривреде – на пример, постављање сензорске мреже по Војводини, која ће међусобно да комуницира са сензорима РХМЗ. Нека будућност су и аутомобили без возача, иако је вероватно рано да сада о томе причамо, а ту је и све оно што обухвата Internet of Things, Smart Home и слично.

Зашто је 5G технологија различита од осталих? Она представља инфраструкутуру за милионе и милијарде разних сензора који међусобно комуницирају. Револуционарна је зато што практично не постоји кашњење и зато је занимљива и примена у медицини, код операција на даљину, лекарских прегледа на даљину... Не можемо ни да замислимо где ће све бити могућа примена и то оставља могућност за читав спектар идеја.

Да ли је наше тржиште спремно?

- Ми не треба да трчимо трку у смислу да будемо први или међу првих 10 са применом 5G технологије. Мислим да треба да сачекамо тренутак да привреда и грађани буду спремни да то прихвате, јер ћемо у супротном имати ситуацију аукције која ће донети велики новац, имаћемо велике инвестиције, пред операторе ће се ставити значајни услови, а с друге стране неће имати неки додатни профит из кога би вратили те инвестиције. Зато је много битније да сви радимо на томе да свако препозна бенефит у 5G технологији и онда ће то просто бити једна win-win ситуација.

Који су главни изазови, за кориснике и операторе?

- Имаћемо велики изазов за друштво из социолошког аспекта, што се тиче постављања нових базних станица, јер је ту присутан страх грађана. То може да се реши едукацијом, кампањом, мерењем и РАТЕЛ има пројекат у 11 градова који је заправо наша друштвено одговорна кампања. Наш таргет су болнице, школе, где постављамо свој сензор који мери 24 сата и мерења су у реалном времену доступна преко портала. Тако људи који воде децу у школу могу да виде колики су износи, колико су јака та поља и које су референтне вредности прописане нашим стандардима.

Желимо да помогнемо сектору у тој едукацији, а отворени смо и за друге да нам се придруже, пре свега локалне самоуправе.

Постоји за операторе и глобални изазов конкуренције произвођача опреме зато што тренутно 5G базне станице производе Ericsson и Huawei.

ЗАКОН О BROADBAND-у

Министар Љајић је најавио и доношење Закона о broadband-у. Када бисмо могли очекивати овај пропис, зашто је он значајан и шта ће све њиме бити обухваћено?

- Неке земље су донеле Закон о broadband-у, а неке нису. То није обавеза, већ процена државе да ли би тај закон убрзао развој телекомуникација или не. Овај закон подразумева да се постојећа инфраструктура, која није иницијално грађена за потребе телекомуникација, искористи за телекомуникације и појефтини развој. То су, на пример, електроенергетски стубови, саобраћајна инфраструктура, комунална подземна – цеви за гас, воду...

Подели:

Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге

ПИБ: 103986571 | Матични број: 17606590

Палмотићева 2 11103 Београд, ПАК 106306, Република Србија

Локација на мапи града
phone

0800/800-999

email

ratel@ratel.rs

fax

011/3232-537

linkedin facebook youtube instagram
Правно обавештење Политика приватности

© 2025 РАТЕЛ | Сва права задржана

Сајт www.ratel.rs користи само нужне колачиће. Више о колачићима прочитајте овде.