current-image

  • О Регулатору
    • Статут
    • Организациона структура
    • Савет
    • Руководство
    • Информатор
    • Извештаји о раду
    • Финансијски план
    • Финансијски извештаји
    • Планови рада
    • Међународна сарадња
    • Често постављена питања
      • Општа питања
      • VAS услуге
      • Радиофреквенцијски (РФ) спектар
    • Корисни линкови
  • Електронске комуникације
    • Регулатива - Електронске комуникације
      • Закони - Електронске комуникације
      • Подзаконски акти - Електронске комуникације
      • План намене и планови расподеле
      • План нумерације
      • Координациони споразуми
      • Стратегије, студије и смернице
      • Остала општа акта
    • Тржиште
      • Анализе тржишта
        • Велепродајно тржиште средишњег приступа
        • Велепродајно тржиште терминације позива у мобилној мрежи
        • Остала тржишта
          • Велепродајно тржиште висококвалитетног приступа
          • Велепродајно тржиште оригинације позива у фиксној мрежи
          • Малопродајно тржиште приступа фиксној мрежи
          • Малопродајно тржиште дистрибуције медијских садржаја
          • Малопродајно тржиште јавно доступне фиксне телефонске услуге
        • Одлуке о одређивању релевантних тржишта и закључци о усвајању извештаја
        • Велепродајно тржиште терминације позива у фиксној мрежи
        • Велепродајно тржиште локалног приступа елементима мреже
      • Стандардне понуде
      • Мишљења ревизора
      • WACC студије - Електронске комуникације
      • Годишњи прегледи тржишта
      • Квартални прегледи тржишта
      • Регулација цена везаних услуга
    • Радиофреквенцијски спектар
      • Радио-комуникације
        • Радио-дифузија
        • Дигитална телевизија DVB-T2
        • Дигитални радио T-DAB+
        • Аналогни радио FM
        • Радио-станице у јавној мобилној комуникационој мрежи
        • Радио-станице у приватној мобилној комуникационој мрежи
        • Радио-станице на броду и другом пловилу
        • Радио-станице на ваздухоплову
        • Радио-станице на локомотиви
        • Фиксне радио-комуникације
        • Сателитске радио-комуникације
          • Фиксне сателитске везе
          • Мобилне сателитске везе
          • SNG
        • Аматерска радио-служба
          • Радиоаматерска лиценца
          • Дозвола за радиоаматерску станицу
          • CEPT и HAREC
          • Страни држављани
        • Радиодетерминацијска служба
        • Јавне комуникационе мреже
        • Приватне комуникационе мреже
        • Уређаји кратког домета (SRD)
        • Oпрема за производњу програма и организацију специјалних догађаја
          • PMSE
          • PMR
      • Коришћење радиофреквенцијског спектра
        • Дозволе за коришћење радиофреквенцијског спектра
        • Коришћење радиофреквенцијског спектра по режиму општег овлашћења
        • Коришћење радиофреквенцијског спектра за посебне намене
      • Евидентирање коришћења радиофреквенцијског спектра
      • Контрола радиофреквенцијског спектра
        • Галерија слика
          • Даљински управљане контролно-мерне станице
          • Компактне даљински управљане мерне станице
          • Контролно-мерни центри
          • Мерна возила
          • Сензорске станице
          • Преносна опрема
      • Технички преглед радио-станица
      • Пријава сметњи
      • База података о коришћењу радиофреквенцијског спектра
      • Упутства и обрасци
        • Упутства и обрасци за дозволе за коришћење радиофреквенцијског спектра
        • Обрасци и упутство за подношење пријава за евидентирање радио-станицe у радиофреквенцијским опсезима који се користе по режиму општег овлашћења
        • Упутства за технички преглед радио-станица
        • Листа ангажованих лица
        • Техничко упутство о поступању приликом издавања појединачне дозволе за коришћење радио-фреквенција за VHF FM радио-дифузне станице и коришћење система радио података – RDS
        • Упутства за израду пројектне документације
    • Мреже и услуге
      • За кориснике
        • Контрола квалитета услуга
        • Нумерација
        • Пренос броја
        • Универзални сервис
        • Роминг
        • Алати за кориснике
        • Географски преглед распрострањености широкопојасних мрежа
        • Отворени приступ интернету
        • Безбедност и интегритет јавних комуникационих мрежа и услуга
      • За операторе и пружаоце услуга
        • Упутства, обрасци и извештаји
          • Обавештење о обављању делатности електронских комуникација
          • Захтев за издавање нумерације
          • Упутство за међународно повезивање
          • Извештаји које достављају оператори и пружаоци услуга
          • Годишњи извештаји о параметрирма квалитета
          • Упитници са листом индикатора
            • Годишњи извештаји - технички део
            • Годишњи извештаји - финансијски део
          • Квартални извештаји
        • Годишње накнаде
          • Накнаде за обављање делатности електронских комуникација
          • Накнаде за коришћење нумерације
        • Kонтрола квалитета услуга оператора и пружаоца услуга
        • Стручни надзор оператора и пружаоца услуга
        • Нумерација за пружаоце услуга
        • Пренос броја за пружаоце услуга
        • Универзални сервис за пружаоце услуга
        • Инфраструктура за заједничко коришћење
        • Географски преглед распрострањености широкопојасних мрежа за операторе
        • Отворени приступ интернету пружалаца услуга
        • Безбедност и интегритет јавних комуникационих мрежа и услуга за операторе
      • Радио-опрема
  • Поштанске услуге
    • Регулатива
      • Закон о поштанским услугама
      • Подзаконски акти
      • Међународна акта
      • Стратегије - поштанске услуге
    • Регистар - поштанске услуге
    • Општи услови и Ценовници за обављање поштанских услуга
      • Ценовници за обављање поштанских услуга
        • Цене поштанских услуга за унутрашњи саобраћај
        • Ценовник поштанских услуга за међународни саобраћај
      • Општи услови за обављање поштанских услуга
    • За кориснике поштанских услуга
      • Цене услуга поштанских оператера
      • Приговори корисника поштанских услуга
    • Зa поштанске операторе
      • Издавање дозвола за обављање поштанских услуга и обрасци
      • Накнаде за обављање поштанских услуга
      • Обрасци за достављање статистичких података оператора
      • Подношење извештаја
    • Универзална поштанска услуга
      • Регулаторни извештаји
      • WACC студије
      • Резултати независног мерења нерегистрованих писмоносних пошиљака
    • Тржиште поштанских услуга
      • Квартални подаци – поштанске услуге
      • Студије и истраживања
      • Годишњи преглед тржишта
    • Честа питања и одговори
    • Иновације и информације
  • Информациона безбедност
    • Закони - Информациона безбедност
    • Подзаконски акти - Информациона безбедност
    • Стратегије, студије и смернице из области информационе безбедности
  • Контакт
  • Корисни линкови
  • Приговори на рад оператора
  • О Регулатору
  • Новости
  • Контакт
  • Приговори на рад оператора
  • Регистар

Претрага

Мреже пете генерације (5G) и заштита здравља људи

Рател / Новости / Мреже пете генерације (5G) и заштита здравља људи

Новости

  • О Регулатору
  • Новости
  • Контакт

24.04.2020.

Мреже пете генерације (5G) и заштита здравља људи

Сведоци смо, у нашој ери, незапамћене пандемије изазване корона вирусом. Тренутно је у свету евидентирано преко 2,6 милиона особа заражених овим вирусом, а до сада је од последица заразе преминуло више од 180.000 хиљада људи. Ово, нажалост, нису коначни резултати. Погођене су како развијене земље, тако и земље у развоју и неразвијене земље (https://www.worldometers.info/coronavirus/). У тренутку када се суочавамо са застојем светске економије, бригом о економском преживљавању и оправданим страхом због пандемије COVID-19, појавили су се многи коментари које, превасходно на друштвеним мрежама, пласирају заговорници такозваних „теорија завере“, у којима се узроци пандемије повезују управо са развојем  5G мрежа. Овакви наводи су препознати као дезинформације, те су YouTube, Facebook и сличне платформе одмах уклониле проблематични садржај и истакле меродавне изворе информација.

Услед поплаве лажних вести и на основу ових, ничим научно потврђених и крајње бизарних теорија, у појединим земљама је дошло до вандалских акција, уништавања опреме мобилне телефоније, под изговором да управо 5G опрема која је инсталирана на стубовима негативно утиче на здравље људи и то на два начина: прво, преношењем вируса путем 5G технологије чиме се шири зараза, и друго, утицајем 5G  мрежа на имуни систем чиме се омогућава распростирање вируса COVID-19 међу становништвом. Ни једна ни друга тврдња, наравно, нису ни на који начин научно утемељене и оцењене су у већини коментара као „најгора врста лажних вести“ у ери пандемије. У Великој Британији, Холандији и Белгији запаљено је и демолирано на десетине стубова са опремом, па чак и једна локација у суседној Хрватској. На већем броју уништених локација чак није ни било 5G опреме, што додатно говори о стању свести починилаца ових дела, подстакнутих дезинформацијама пласираним у јавност преко друштвених мрежа.

Потребно је јасно и недвосмислено истакнути да између 5G технологије и корона вируса не постоји никаква веза. У недавном саопштењу Светске здравствене организације - СЗО ( World Health Organization – WHO) (https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/advice-for-public/myth-busters) наводи се да вирус не може путовати радио-таласима, нити путем мобилне мреже. COVID-19 се шири респираторним путем, капљично, када заражена особа кија, кашље или говори. Људи се, такође, могу инфицирати ако након контакта са зараженом површином, додирују очи, уста или нос. Коначно, COVID-19 је распрострањен у многим земљама које немају 5G мобилне мреже.

Међународна комисија за заштиту од нејонизујућег зрачења (International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection - ICNIRP) је у марту 2020. године издала најновије смернице за лимите излагања електромагнетним пољима у опсезима од 100 kHz do 300 GHz  (https://www.icnirp.org/cms/upload/publications/ICNIRPrfgdl2020.pdf). Смернице су израђене у складу са извештајима СЗО, Научног одбора Европске комисије за новонастале и новооткривене здравствене ризике (Scientific Committee on Emerging and Newly Identified Health Risks - SCENIHR) и Шведске агенције за заштиту од зрачења (Swedish Radiation Safety Authority - SSM) о потенцијалним последицама по здравље услед излагања електромагнетним пољима. На основу свих показатеља, у извештајима се наводи да је повећање локалне температуре ткива са променом пропусности ћелијских мембрана и стимулацијом нерава, што је у пракси случај када је мобилни телефон прислоњен уз главу при телефонирању, једини потврђени ефекат на здравље људи проузрокован излагањeм електромагнетним пољима. Извештаји детаљно указују на то да није потврђен утицај електромагнетног зрачења на изазивање или развој карцинома и да није потврђен штетан утицај на плодност, труднице, развој деце, имуни систем, функције мозга, слух, вид, неуро-дегенеративне болести, неуро-ендокрини систем, кардиоваскуларни и нервни систем. Закључак је да нема доказа о штетном утицају на здравље људи при изложености на нивоима испод лимита из смерница ICNIRP-а, нити постоји доказ о евентуалном механизму интеракције који би предвидео могућност појаве штетних утицаја на здравље услед изложености електромагнетном зрачењу испод граничних нивоа. Kада се говори о овој врсти зрачења, мора да се напомене да оно спада у нејонизујућа зрачења, односно, зрачења која немају својства да мењају структуру молекула, као што је то случај са јонизујућим зрачењем (X-зраци). Међународна агенција за истраживање канцера (International Agency for Research on Cancer - IARC) Светске здравствене организације у свом извештају (http://publications.iarc.fr/126) сврстава изложеност електромагнетном зрачењу, које је у границама тренутно препорученим на међународном и европском нивоу, у групу која се сматра мање ризичном од категорије већег ризика у коју су сврстани  конзумирање црвеног меса и рад у ноћној смени.

Нове смернице ICNIRP  указују на то да су постојеће границе излагања електромагнетном пољу, уз незнатно прилагођавање метода мерења и самих лимита, одговарајуће и за радио-фреквенцијске опсеге намењене  за рад  5G мрежа.

5G технологија користи део радио-фреквенцијског спектра које већ користе мреже 3G и 4G али ради и на вишим фреквенцијама. Нивои јачине електромагнетног поља 5G мрежа, односно, нивои зрачења,  су у оквирима постојећих међународних норми, које је дефинисала ICNIRP. Ако упоредимо нивое зрачења предајника постојећих 3G и 4G  базних радио станица са нивоима зрачења предајника 5G базне радио станице, треба напоменути да  5G  предајници користе мање антене и раде са нижим нивоом снаге у односу на 3G или 4G предајнике, управо због потребе за гушћом мрежом, што опет имплицира и да ће степен изложености електромагнетном зрачењу од 5G антена бити мањи. Недавно истраживање Европске комисије показало је да се у урбаним срединама где се, пoред 4G  технологије која се и даље користи, уведе и 5G технологија,  може очекивати само скромно кумулативно повећање укупне изложености електромагнетном зрачењу. Већ је позната чињеница да, што je базна радио станица даље од корисника и што је сигнал „лошији", то је већe зрачење мобилног терминала који на тај начин покушава да комуницира са базном радио станицом, при чему највећи утицај у овом случају на корисника има његов мобилни терминал.

Примена нове генерације мобилне телефоније (5G) омогућава  побољшање карактеристика постојећих и већ примењених технологија у мобилним мрежама. Резервисањем нових радио-фреквенцијских опсега у Финалним актима Светске конференције о радио комуникацијама (WRC-19), која је одржана крајем 2019. године, омогућени су даљи развој и примена ове технологије.  Узимајући у обзир све факторе, процес увођења и примене 5G  технологије се незаустављиво одвија на светском нивоу, у циљу задовољавања потреба економског развоја који више није могућ без развијених телекомуникација.

Током претходних неколико година учестало се одржавају аукције за радио-фреквенцијске опсеге који су превасходно намењени 5G технологијама, ово се пре свега односи на преферентни радио-фреквенцијски опсег 3,4-3,8 GHz. До краја 2019. године приближно половина европских земаља је завршила поступак аукције, односно продаје одговарајућег дела радио-фреквенцијског спектра операторима, док већина преосталих земаља планира да спроведе аукцију током 2020. и 2021. године. Према последњем извештају Асоцијације добављача мобилних уређаја на глобалном нивоу (Global mobile Suppliers Association - GSA ), из априла 2020.  године, 73  оператора је пустило у рад 5G мреже са комерцијалним пружањем услуга у 41 земљи, док је у другим земљама 88 оператора најавило пуштање 5G мреже у рад, док је 380 оператора у фази тестирања својих 5G мрежа (https://www.ratel.rs/uploads/documents/empire_plugin/GSA5G.pdf).

Услов за примену радио-фреквенцијског опсега за 3,4-3,8 GHz за потребе 5G  технологија је, пре свега, био ослобађање овог опсега од претходне, сада већ застареле, технологије WiMAX (Worldwide Interoperability for Microwave Access). WiMAX је телекомуникациона технологија која својом архитектуром подсећа на мобилну телефонију (широкопојасни бежични приступ коришћењем базних станица за остваривање везе „тачка - више тачака“ ), која је била присутна и у нашој земљи, а која ће у будућности бити замењена базним радио станицама 5G технологије.

РАТЕЛ је,  у претходном периоду, издао четири привремене појединачне дозволе за коришћење радио-фреквенција у циљу тестирања и испитивања 5G  мреже на територији града Београда, оператору Теленор за једну локацију и оператору Телеком Србија за три локације. Након завршених тестирања и истека рока важења привремених дозвола, наведене базне радио станице су искључене, односно, у Србији тренутно нема 5G базних радио станица које су у раду.

РАТЕЛ, у оквиру пројекта „ЕМФ РАТЕЛ“ који представља систем за континулано праћење нивоа електромагнетног поља, прати нивое и промене нивоа поља, као и изложеност популације електромагнетном зрачењу (http://emf.ratel.rs/cyr/index). У овом тренутку, широм земље постављено је укупно  41 сензора који континуално врше задата мерења. Све до сада измерене вредности су далеко ниже од прописима дозвољених вредности нивоа електромагнетног поља. На локацији Научно-технолошког парка „Звездара“, у периоду важења привремених дозвола, праћен је рад тестне 5G базне радио станице оператора Теленор. Ни у једном тренутку није забележен ниво поља који је  био у супротности  у погледу испуњености важећих норми. Забележени су нивoи поља који представљају само мали део дозвољеног лимита. Како код нас не постоји 5G мрежa пуштена у рад за комерцијално пружање услуга, нисмо у могућности да прикажемо детаљнији извештај на ову тему.

Као добар пример прелиминарних резултата нивоа електромагнетног поља 5G мреже у раду, може нам послужити случај Велике Британије. Британска регулаторна агенција „Ofcom“ је извршила контролна мерења у околини 22 базнe радио станице 5G мреже својих мобилних оператора. У Великој Британији комерцијалне 5G мреже почеле су са радом у августу 2019. године за кориснике фиксног бежичног широкопојасног приступа (Fixed Wireless Access - FWA), a у фебруару 2020. године са пружањем услуга мобилним корисницима. Главни закључак је да је изложеност нејонизујућем зрачењу у зонама у којима су обављана мерења реда величине 1%, рачунато у односу на ICNIRP референтне нивое дефинисане за општу популацију, као и да већи допринос укупном нивоу поља дају „старе“ технологије као што су 2G, 3G и 4G. Детаљан извештај је доступан на линку:

https://www.ofcom.org.uk/__data/assets/pdf_file/0015/190005/emf-test-summary.pdf.

На основу информација које је Министарство трговине, туризма и телекомуникација  саопштило пре увођења ванредног стања, спровођење поступка јавног надметања за продају спектра у опсегу 3,4-3,8 GHz, за коришћење на технолошки неутралној основи (што укључује и 5G технологије) било је планирано за трећи, односно четврти квартал 2020. године. У складу са Законом о електронским комуникацијама, на основу одлуке државе о продаји спектра, по доношењу од стране Министарства трговине, туризма и телекомуникација  одговарајућег Правилника о минималним условима за издавање појединачних дозвола за коришћење радио-фреквенција по спроведеном поступку јавног надметања у поменутом радио-фреквенцијском опсегу, поступак јавног надметања спроводи РАТЕЛ.

У светлу развоја 5G технологије, у делу који се односи на утицај ове технологије на животну средину, односно на заштиту животне средине, надлежне институције Републике Србије ће предузети све одговарајуће мере како би животна средина и здравље људи  били максимално заштићени, у складу са  законском регулативом коју дефинише Министарство за заштиту животне средине. У Републици Србији граничне вредности излагања електромагнетним пољима за општу популацију дефинисане су  Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени гласник РС“, број 104/2009). Треба напоменути да су граничне вредности интензитета вектора јачине електричног поља дефинисане у поменутом документу  око два и по  пута ниже, односно далеко строжије, у односу на препоруке ICNIRP које се односе на лимит излагања електромагнетним пољима у радио-фреквенцијским опсезима 100 kHz-300 GHz.

Подели:

Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге

ПИБ: 103986571 | Матични број: 17606590

Палмотићева 2 11103 Београд, ПАК 106306, Република Србија

Локација на мапи града
phone

0800/800-999

email

ratel@ratel.rs

fax

011/3232-537

linkedin facebook youtube instagram
Правно обавештење Политика приватности

© 2025 РАТЕЛ | Сва права задржана

Сајт www.ratel.rs користи само нужне колачиће. Више о колачићима прочитајте овде.